Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Тренутно је на сајту

Имамо 472 гостију на мрежи
Планине
Голија

ако имате проблема са гледањем панорама, инсталирајте овај додатак www.devalvr.com/install/



Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара.

Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 m) и Црни врх (1795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.

Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1000 m надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1700 m заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ha још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ha у близини Јанковог камена.


Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.

Влада Републике Србије је, јула 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка које обухватају подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ha, a унутар њих подручја са првим, другим или трећим степеном заштите.

 

panorama1

panorama2

panorama3

panorama4

 

 

Погледајте смештај  "Орлово гнездо" на Голији

 

Брвнара "Орлово гнездо" укопана је у стену (1200м) са прелепим погледом на Копаоник и остале врхове. Планина Голија је неоткривен бисер природе, погодна за заљубљенике у природу, ловце, риболовце, гљиваре и сакупљаче лековитог биља. Брвнара се налази у непосредној близини манастира Студеница и Градац.

КОНТАКТ ТЕЛЕФОН +381 64 14 13 275

ИНТЕРНЕТ hotelgolija.net/orlovo-gnezdo

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

panorama5

panorama6

panorama7

panorama8

panorama9

panorama10

panorama11

 
Копаоник

 

ако имате проблема са гледањем панорама, инсталирајте овај додатак www.devalvr.com/install/


 Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

 

Врхови Копаоника

 

  • Панчићев врх 2017 m
  • Суво рудиште 1976 m
  • Велики Караман (Вучак) 1936 m
  • Велика Гобеља 1934 m
  • Мали Караман 1904 m
  • Мала Гобеља 1854 m
  • Небеска Столица 1793 m
  • Бећировац 1782 m
  • Кукавица 1726 m
  • Маркове стене 1721 m
  • Вучак (Бањски Копаоник) 1714 m

 

Данас је на Равном Копаонику велики туристички планински центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.

 

Погледајте понуде смештаја на Копаонику

Преноћиште "Краљеви чардаци"

Планинарски дом "Ртањ"

 

Зимски детаљи са Копаоника

panorama1

Ски стаза "Јарам"

panorama2

Долина спортова

panorama3

Ски стаза "Марине воде"

panorama4

Ски стаза и дом ученика "Машинац"

panorama5

Поглед са видиковца испод Гобеље

panorama6

Поглед на Долину спортова

panorama7

Ски стаза "Мало Језеро"

panorama8

Ка Небеској столици

panorama9

"Марков камен"

panorama10

Апартманско насеље "Конаци"

panorama11

Апартманско насеље "Конаци"

panorama12

"Бели меда"

 


Наши пријатељи

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Временска прогноза